Cilj izveštaja je prikaz rada programa sa počiniocima nasilja u porodici koji su realizovani u Srbiji tokom 2023. i 2024. godine u okviru ustanova socijalne zaštite, organizacija civilnog društva i sistema Ministarstva pravde. Realizovano istraživanje imalo je za cilj prikupljanje relevantnih informacija o načinu rada programa i njihovoj usklađenosti sa Istanbulskom konvencijom, član 16 (СоЕ, 2011) i Evropskim standardima za počinioce nasilja u porodici (WWP EN, 2023).
Publikacija daje odgovor na pitanja ko su realizatori programa rada sa počiniocima nasilja u Srbiji danas, kako se programi realizuju, kako se realizuje podrška žrtvama u ovom kontekstu, kako se procenjuje rizik tokom realizacije programa, kakav je način finansiranja programa, kao i kakva je stabilnost realizacije programa.
Jedan od ciljeva sprovedene analize je i davanje preporuka za unapređivanje kvaliteta rada programa, kako u segmentu stručnog i organizacionog rada, tako i u odnosu na pitanje održivosti realizacije programa i stabilnost njihovog finansiranja. Pored toga, istraživanje je bilo usmereno na razumevanje da li se programi sprovode u bliskoj saradnji sa službama za podršku žrtvama, centrima za socijalni rad, policijom, pravosuđem, službama za sprovođenje uslovnih osuda, što je predviđeno Eksplanatornim izveštajem Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, član 16 (CoE, 2011), koju je naša zemlja ratifikovala 2013. godine.
Zahvaljujemo se Evropskoj mreži za programe rada sa počiniocima nasilja (u daljem tekstu WWP EN ) koja je podržala realizaciju istraživanja, Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde koji su podržali proces prikupljanja podataka, kao i svim ustanovama i stručnjacima koji su svojim učešćem u istraživanju omogućili omogućili sačinjavanje ovog izveštaja.
Standardi Evropske mreže za rad sa počiniocima nasilja u porodici (WWP EN) prevedeni su na srpski jezik i predstavljaju minimalne uslove za bezbedan i efikasan rad sa muškarcima počiniocima nasilja u partnerskim odnosima. U osnovi Evropskih standarda za programe rada sa počiniocima nasilja je snažna posvećenost bezbednosti i dobrobiti žrtava. Ova posvećenost proizilazi iz spoznaje da efektivni programi moraju neizostavno uključiti perspektivu žrtve, a istovremeno se usmeriti na pojedince koji su činili nasilje.
Evropski standardi su usklađeni sa međunarodnim zakonodavstvom i smernicama i u okviru njih su definisani uslovi koje je potrebno ispuniti u sledećim oblastima: bezbednost i dobrobit žrtava, procena i upravljanje rizikom, dizajn i implementacija programa, osiguranje kvaliteta i evaluacija, menadžment sprovođenja programa.
Standardi su radni dokument u smislu da su otvoreni za rezultate novih istraživanja u ovoj oblasti i povratne informacije od partnera koji širom Evrope sprovode programe rada sa počiniocima.
Ukoliko sprovodite program rada sa počiniocima nasilja i želite da proverite koliko je usklađen sa Evropskim standardima – prođite kroz upitnik koji će Vam dati odgovor na to pitanje.
Programi rada sa počiniocima nasilja predstavljaju deo integrisanog, sistemskog odgovora na nasilje nad ženama, realizuju se sa muškarcima počiniocima nasilja prema partnerkama ili bivšim partnerkama. Programi imaju za cilj sprečavanje nasilja i povećanje bezbednosti žrtava, kroz direktan rad sa počiniocima nasilja i istovremeno pružanje odgovarajuće podrške žrtvama. Specijalizovani servisi za podršku žrtvama nasilja pružaju podršku svim identifikovanim odraslim žrtvama nasilja čiji su počinioci uključeni u program rada sa počiniocima nasilja, a najčešče (bivšim) partnerkama.
Program rada sa počiniocima nasilja sprovodi se istovremeno i integrisano sa pružanjem podrške žrtavama nasilja i zasniva se na stalnoj proceni faktora rizika od ponavljanja ili eskalacije nasilja. Programi rada sa počiniocima nasilja imaju za cilj zaustavljanje nasilja kroz promenu ponašanja počinilaca i njihovih internalizovanih pogrešnih uverenja. Nakon realizovanog programa rada sa počiniocima nasilja očekuje se da ishodi budu:
• zaustavljeno nasilje muškaraca uključenih u program;
• obezbeđena zaštita i bezbednost, pružena psihološka podrška žrtvama počinioca koji je uključen u program;
• preuzeta odgovornost počinilaca nasilja za sopstveno nasilno ponašanje;
• usvojeni novi modeli nenasilnog ponašanja
• promenjena uverenja koja doprinose nasilnom ponašanju;
• bolje razumevanje problema nasilja i prirode nasilnog ponašanja;
• bolje razumevanje doživljaja i osećanja dece od strane očeva koji su počinili nasilje prema majkama; uspostavljanje boljeg odnosa sa decom zasnovanog na razumevanju osećanja dece u situaciji izloženosti nasilju;
• kontinuitet postignutih promena nakon završenog programa (bez recidiva nasilnog ponašanja).
Sve vreme trajanja programa neophodna je kontinuirana procena rizika i upravljanje rizikom od ponavljanja nasilja u slučaju konkretnih korisnika sa kojima rade profesionalci u okviru programa rada sa počiniocima nasilja i specijalizovanih servisa za podršku žrtvama.
Programi ne smeju biti zamena za kaznu. U svetu postoji veliki broj programa koji rade sa počiniocima nasilja, kako u zajednici, tako i u okviru kazneno-poravnih sistema, kao što su zatvori i probacijske službe. Pitanje pružalaca programa rada sa počiniocima nasilja i specijalizovanih programa za podršku žrtvama u Srbiji je još uvek otvoreno.
Višegodišnje iskustvo stručnjaka/inja u radu sa problemom nasilja nad ženama i nasilja u porodici, istraživanja u ovoj oblasti kao i međunarodne preporuke , potvrdjuju da je za sprečavanje i smanjivanje recidiva nasilja neophodno raditi sa počiniocima nasilja.
Realizacija programa rada sa počiniocima nasilja, koji je vrlo struktuiran, dovoljno dugo traje (po preporukama i do dve godine), i koji u sebi sadrži komponente edukacije, senzibilizacije, savetodavnog rada, jeste način na koji se u značajnoj meri smanjuje verovatnoća recidiva nasilja i povećava bezbednost i sigurnost žrtava. Programi rada sa počiniocima nasilja su važni jer:
- omogućavaju bolju procenu rizika od ponavljanja nasilja i upravljanje tim rizikom;
- represivne mere često ne dovode do promene uzroka nasilnog ponašanja kao što su uverenja i rodno zasnovani stavovi, što rezultira ponavljanjem nasilja. Studije pokazuju da je efekat represivnih mera mnogo veći ukoliko se primenjuju uz ovu vrstu programa;
- počinioci nasilja su često i očevi. Promena nasilnih obrazaca ponašanja omogućava uspostavljanje kvalitetnijih odnosa sa decom, kao i smanjenje posledica nasilja po decu;
- povećavaju sigurnost svih žrtava nasilja, ukoliko se sprovode na odgovoran način;
- smanjuju troškove i opterećenje drugih sistema, kao što su policija, pravosuđe, socijalna zaštita, usled smanjenja ponavljanja nasilja. Ova činjenica je prepoznata u mnogim Evropskim zemljama i bila je motiv da se programi podrže i dobiju finaniranje iz ovih sektora;
- počinioci nasilja su često i sami odrastali u porodicama sa nasiljem. Promena ovih naučenih obrazaca je moguća jedino kroz proradu ovih iskustava na koju se takođe fokuiraju programi rada sa počiniocima;
Odrastanje u porodici, sredini i društvu koje podržava rodnu neravnopravnost i koje opravdava i normalizuje nasilje, su okviri koji doprinose održavanju naučenih disfunkcionalnih i neprihvatljivih obarazaca ponašanja kod počinilaca. Rad na promeni pogrešnih uverenja, koja su često u osnovi nasilnog ponašanja, izuzetno je značajan segment rada u sprečavanju recidiva nasilnog ponašanja. Neka od pogrešnih uverenja su npr. uverenje da je nasilje prihvatljiv način rešavanja problema, da je opravdan način za očuvanje veze/braka i porodicu, da je partnerka “vlasništvo” partnera, kao i da nema pravo da izadje iz partnerske veze, da je zaslužila batine i sl. Da bi počinioci nasilja preuzeli odgovornost za sopstveno nasilno ponašanje i korigovali uverenja koja stoje u njegovoj osnovi, neophodnan je intenzivan, stručan i strukturian tretman.
Početak rada sa počiniocima nasilja u porodici u Srbiji vezuje se za održavanje ''Nacionalne konferencija za uvođenje programa rada sa počiniocima nasiljaporodici'', koja je održana septembar 2011. godine. Uprava za rodnu ravnipravnost pri Ministarstvu za rada i socijalne politike, uz podršku Vlade Kraljevine Norveške. je kroz ''Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja'', uključila Savetovališta za brak i porodicu u Beogradu, Kragujevcu i Nišu kako bi osmilili i razvijali programe rada sa počiniocima nasilja. Od septembra do novembra 2011. godine realizovana je edukacija stručnjaka za tretman počinilaca nasilja od strane norveške organizacije Alternativa nasilju- ATV, čime je 16 stručnjaka iz ovih gradova steklo specijalizovana znanja za rad sa počiniocima nasilja. U okviru projekta osmišljen je program rada sa počiniocima i započet individualni i grupni rad sa počiniocima. Akreditovan je program obuke profesionalaca/ki za rad sa počiniocima nasilja u partnerskim odnosima u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu (2012).
Razvoj programa je nastavljen kroz projekat ''Integrisani odgovor na nasilje nad ženama'' – ''Tretman počinilaca nasilja u partnerskim odnosima kao nova usluga u socijalnoj zaštiti'' (septembar 2013. - novembar 2014.). Uz finansijsku podršku UNDP i tretman počinilaca nasilja je počeo da se realizuje u 6 gradova u Srbiji, Novom Sadu, Subotici, Čačku, Kraljevu, Kruševcu i Leskovcu.
Devet gradova u Srbiji je započelo sa realizacijom tretmana i iskustva u primeni programa tretmana u Srbiji su bila dobra, u smislu efekata tretmana na zaustavljanje nasilja i promenu nasilnih obrazaca ponašanjam, međutim, praksa u sprovođenju tretmana je neujednačena. U nekim gradovima programi su se kontinuirano sprovodili, dok su u drugim bili deo projektnih aktivnosti. Iskustva su pokazala da je nepostojanje standarda u programima rada sa počiniocima, kao i izostanak kreiranja i implementacije strategije koja bi omogućila njihovo kontinuirano i kvalitetno sprovođenje, dovela do gašenja velikog broja programa i neujednačene prakse, koja u nekim slučajevima nije u skladu sa standardima.
Istraživanje sprovedeno 2018. godine je pokazalo da se programi rada sa počiniocima nasilja u Srbiji sprovode u 11 ustanova/organizacija (10 ustanova socijalne zaštite, 1 udruženje građana), kao i da se većinom sprovode bez dodatnog finansiranja, odnosno u okviru redovne delatnosti ustanove. Počinioci su dominantno u programe ulazili na osnovu naredbe Osnovnog javnog tužilaštva. Analiza usklađenosti programa u Srbiji sa odredbama Istanbulske konvencije i preporukama pratećih dokumenata pokazala je da programi ne ispunjavaju većinu standarda rada koje definiše Istanbulska konvencija.
Analiza je pokazala da se programi u Srbiji generalno sprovode u izolaciji odosno da nisu deo multisektorskog odgovora na nasilje u porodici i nasilje nad ženam, kao da saradnja sa organizacijama za podršku žrtvama ne postoji ili je nedovoljna. Programi nisu ispunjavali ni preporuke koji se tiču obezbeđivanja održivog sprovođenja programa, standardizovanosti, dužine trajanja programa, evaluacije, procene rizika i druge. Razvoj programa je pre svega išao u pravcu povećanja broja pružalaca usluge, obučenih profesionalaca i broja počinilaca nasilja koji prolaze kroz programe, a bez obezbeđivanja okvira za njegovo bezbedno, održivo i kvalitetno sprovođenje.
OPNA i posvećeni profesionalci u njoj su u 2018. godini inicirali izradu Nacrta standarda programa rada sa počiniocima nasilja, sa željom da doprinesu razvoju odgovornog, na sigurnosti žrtava zasnovanom radu sa počiniocima nasilja. U izradi Nacrta učestvovali su predstavnici OPNA-e, organizacije civilnog društva koje se bave podrškom ženama žrtvama nasilja (NVO ''SOS Ženski centar''Novi Sad, NVO ''Žene za mir'' Leskovac, UG ''Oaza sigurnosti'' Kragujevac i NVO ''Peščanik'' Kruševac), Republički zavod za socijalnu zaštitu i Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu. Proces izrade standarda je bio podržan od strane UNDP-ja u okviru projekta “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji II“, kao i pilotiranja Nacrt standarda programa rada sa počiniocima nasilja u Kragujevcu i Novom Sadu (2018- 2019) Po prvi put, programi su sprovođeni potpuno u skladu sa Istanbulskom konvencijom, uz blisku saradnju programa rada sa počiniocima i organizacija koje pružaju podršku žrtvama.
Obezbeđivanje zaštite i sigurnosti žrtava porodičnog nasilja može biti obezbeđeno jedino kroz saradnju svih relevantnih aktera. Programi rada sa počiniocima nasilja mogu ostvariti svoju svrhu jedino ukoliko se sprovode u bliskoj saradnji sa servisima za podršku žrtvama nasilja.
U Srbiji je ovakav model rada uspešno pilotiran uz podršku United Nations Development Programme tokom 2018-2019. u Kragujevcu (Centar za razvoj usluga socijalne zaštite “Kneginja Ljubica” Kragujevac i NVO “Oaza sigurnosti”) i Novom Sadu (“SOS Ženski centar Novi Sad” i “OPNA”).
“Proces rada koji je povezao dva servisa (servis za podršku žrtvama i program rada sa počiniocima) i Centar za socijalni rad pokazao se u praksi kao delotvoran za krajnju ciljnu grupu –žene izložene nasilju” kaže Ivana Perić, iz naše partnerske organizacije “SOS ženski centar Novi Sad”. Više o tome koliko je ovakakv način rada značajan za žene izložene nasilju u partnerskom odnosu, pročitajte u njenom autorskom tekstu.
Drag & Drop Website Builder